Ples je život...sve ostalo su sitnice...


[ Ostalo ] 31 Januar, 2012 14:07

Još jedna godina je prošla,
Tugom i srećom pomješana.

Još jedno proljeće nas vraća,
u vrijeme tvojih nemira.

Nema dana, a ni sata,
da na Tebe ne pomisle, da ne zaborave,
sve manguparije i nestašluke
čistim srcem napravljene.

Znam zašto odlaze,
svake godine sve ranije.
Znam da se plaše,
da ne izgube,
ono posljednje sjećanje,
sjećanje na Tebe,
što im snagu daje,
da požive i osjete,
nemire duše tvoje,
nemire što ih donosi proljeće...

 

 
           Malo je osoba velikog srca i čiste duše.
           Ti si jedna od njih.                
           Hvala Luna!

 

 

 

[ Plesne priče ] 29 Januar, 2012 16:20
U ranoj grčkoj umetnosti Sirene su prikazivane kao ptice s velikim glavama i nogama, a ponekad i s lavljom grivom, da bi u današnjoj popularnoj kulturi predstavljane kao polužene i poluribe, zavodljivog stasa i odličnog glasa.
U mitologiji stoji da su pevale neodoljivu i očaravajuću pesmu što je uzrokovalo pomorce da plove prema liticama i dožive brodolom.

Moja Sirena je na svu sreću žensko od glave do pete, zavidnog stasa, dok glas baš i nisam čuo, mada i ne žalim jer još uvek plovim, siguran u sebe i svoj brod.
Moja Sirena, moja generacija, je ustvari prva takmičarska partnerka, ona koju dobijete kad kao nešto već znate, pa želite da napravite korak više.

U plesu je više nego važno koga ćete izabrati za plesnog partnera, pre svega mislim na fizičku konstituciju, da ne ispadne da je partnerka veća i krupnija od partnera, ali ne treba zaboraviti
ni intelektualni sklop (što bi rekli da li se kapirate).

Ipak, kako god okreneš, u plesu ili stvarnom životu, žene su te koje pokušavaju da ostvare dominaciju (iako je  ples jedina stvar u životu gde muškarci imaju prednost), pa samim tim pucaju partnerstva, drugarstva, pa i prijateljstva godinama stvarana, jer vođa može biti samo jedan, a sujeta je čudo, i u ovom sportu je ima više nego što normalan čovek može da zamisli. Jedino rešenje je popuštanje, tako realna i jednostavna reč u realnom svetu, a tako teško ostvariva.

E pa ja sam taj koji čitav život nekom popušta zarad krajnjeg cilja i ono malo mira, za kojim svi tragamo, a samo neki od nas ga ikad pronađu.
Da ne bude zabune popustiti ne znači dati drugoj osobi liderstvo, već označava neku vrstu predaje, ali ne i pokorstva ili srpski rečeno samo ti sviraj i pričaj, ja ću da ćutim i radim po svome, i na kraju će opet biti kako ja kažem.

Ćutanje je zlato, tako malo energije prospeš a tako puno postigneš.
Znam da bi me mnoge dame streljale kad bi ovo čitale , a možda i neke sa ovog bloga, ali to je realnost današnjice.

Nas dvoje smo se našli i to po osnovu oba kriterijuma, iako sam ja u startu znao šta želim od plesa, dok je nju žestoko drmao pubertet, a samim tim izlasci, zabave i sve ostalo što ide u tim godinama.

Koliko puta se desilo da me je ujutro sačekala ispred škole, vraćajući se sa žurki, moleći da odgodimo treninge, kako bi mogla da se povrati posle noćnog lumpovanja i zezanja.
Koliko je bilo teških reči i nesporazuma između nje i trenera, uvek je vodila nekakve ratove i borila se za svoja prava, prava tinejdžera koji želi i ples i život van plesa, ali nažalost to teško ide zajedno.

Kako god, ja sam uvek praštao, i dalje praštam i znam da smo se nas dvoje našli u neko pogrešno vreme, teško i puno iskušenja, posebno za mlade plesače, željne života i provoda, a s druge strane i plesnog uspeha.

Moja mala Sirena je bila najbolja partnerka u mojoj plesnoj karijeri i osoba koja se najduže zadržala u mom životu, osoba koja i dalje postoji i čini naše rumbe nezaboravnim, osoba koja obožava Parni Valjak i Gibonnija i koja bi na njihove koncerte sa mnom išla na kraj sveta, osoba puna ljubavi i razumevanja, sa onim svojim bubicama koje su me nekad dovodile do ludila :)


Da, to je moja mala plesna Sirena, jedna jedina, najbolja.

P.S. Samo za tebe, Tvoja pesma i naša rumba, forever ;)

 

[ Plesne priče ] 21 Januar, 2012 02:15

Korak po korak
nebo bliži se,
srce kaže vreme je,
snovi da se ostvare.

Znam šta "oni" misle,
nisi isti, ne možeš,
pusti druge, skloni se,
nije ples za tebe.

Neka idu dođavola
predrasude i mišljenja,
budi kovač sreće svoje
granica je visoko gore.

Kad se duše spoje,
sve je moguće u dvoje.

Za sve one koji su pokazali i da je nemoguće moguće!

Hvala Luna! 

[ Ples za blogerke ] 12 Januar, 2012 13:39

Zaboravi na trenutak sve probleme,
na nevažne sitnice i loše raspoloženje.

Sve što je loše brzo će proći,
a neki bolji dani će uskoro doći.

Pusti da te vodi ritam baleta,
uživaj dok igraš, to ti sada najviše treba.

Ne dozvoli nikom da ti sreću kvari
oslikavaj život jer to najbolje radiš.

I još jednom veliko hvala što mi blog krasiš...:)

P.S. Evo kako to rade mali profesionalci...i hvala za čestitku od srca...:)

[ Plesne priče ] 01 Januar, 2012 19:00

Dragi prijatelji,

Prodje još jedna godina.
Još jedna duga priča je gotova,
koliko tužna toliko i radosna.

Bilo je suza, smeha i plesa,
a najviše novih lica - dragih blogera.

Neka 2012 bude još veselija i bogatija,
novim pričama, promocijama i druženjima.

Neka bude novih ljubavi i simpatija,
al to ne očekujte od Deda Mraza,
od njega je dovoljno da bude samo zdravlja,
a sve ostalo je na Vama...Ulica ljubavi Vas doziva...

Vaš baddancer...:)

P.S. Kao da se vreme zaplelo u švere
      ni leta ni zime ne dotiču mene,
      samo ritam koji telo oseti
      samo ples koji na sve lepo podseti...