Sećam se tih januarskih dana,
i jednog pogleda sto mi tugu odagna.
Sećam se očiju boje noći,
što ne daju mira kad ulicom ti kanim proći.
Ko bi rekao da malo pažnje može da prija,
jer sve što ne valja tad se brzo zaboravlja.
Ko bi rekao da svaki susret toliko godi,
jer svaka bol tad prestaje da postoji.
Nažalost sve što je lepo ima kraja,
iskrenost među ljudima je najveća mana.
Dvoličnost je nešto čemu mnogi teže,
uvek se bira između koristi i sreće.
Zato je najbolje više te ne sresti...
jedino tada uspomena i dalje živi.
Neka sećanja u srcu moramo zaključati,
da ih zauvek ne bi izgubili...
