[ Ostalo
]
15 Jun, 2011 23:39
Ko bi rekao da ću u samo tri dana obogatiti život više nego u poslednje tri godine. Znam da zvuči nestvarno i malo više hvalisavo, ali zaista je tako.
Pre dva dana sam imao priliku da upoznam divnu osobu, našu Pričalicu i njen rad za najmlađe, koji me je, kao vremeplov vratio u neiskvareni i za mnogu decu najbezbrižniji period života. E tako je to bilo pre dva dana.
A danas? Danas sam prvi put u životu imao priliku da kročim na tlo, kako kažemo, Svete srpske zemlje, na tlo Kosova i naše Gračanice, po manastiru najpoznatije, gde život i vreme zastane, dok se samo tišina čuje, tišina i poneki dašak vetra. To je ta Gračanica, jedna jedina, a NAŠA...za sve spremna i dostupna...i za grešne i za bezgrešne...
16/06/2011, 06:39
Nisam nikad bila tamo i hvala ti što si mi doneo Gračanicu! Prelep izveštaj, Baddancer!
16/06/2011, 07:27
Hvala sanjarenja :) Gracanica je zaista predivna i treba je posetiti...
16/06/2011, 12:03
My friend Baddancer,evo smeskam se :))) jako lep putopis a narocito jer je u pitanju nasa velika svetinja,zaista bih volela da jednog dana i sama obidjem sve nase manastire,svi mi dugujemo to sebi u ovom nasem malenom zivotu.
Srecna sam zbog tebe,verujem da je predivno iskustvo.
Saljem ti veliki pozdrav,i samo napred sa pisanjem i blogom,odlicno ti ide. ;)
16/06/2011, 12:14
Uno Uno :) Kako se kaze gde ja stadoh ti produzi, a mozemo i zajedno. Iskustvo je nemerljivo, a u periodu koji mi predstoji potrudicu se da ga jos vise obogatim...blog ide polako, samo treba s vremena na vreme da me neko malo pogura...:)
16/06/2011, 12:56
Danceru,Danceru... ;)
I believe in you my friend.
16/06/2011, 13:14
Yep yep yep...:)
"Follow your heart
Let your love lead through the darkness
Back to a place you once knew
I believe, I believe, I believe in you..." ;)
I believe in you, too :)
16/06/2011, 13:55
:)
16/06/2011, 14:05
:)
16/06/2011, 18:20
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла на небеса вазнети,
ко Богородице Милешеве и Сопоћана,
да друга рука крај тебе траву на плеви,
да ти вране не ходају по паперти.
Или твоја звона да бар не туку
ко срца предака, Грачанице,
да бар Светитељи с твог иконостаса
немају наших неимара руку,
ни анђели Симонидино лице.
Да бар ниси толико дубоко
укопана у ту земљу и нас саме
да се нисмо привикли у тебе клети,
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла у висине узнети.
Грачанице, да си нам бар јабука,
да те можемо ставити у недра
и загрејати студену од старости,
да нам бар пољима око тебе нису
предака дивних расејане кости.
Да те бар можемо подићи на Тару,
у Каленићку порту те пренети,
заборавити ликове по твом олтару.
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла на небеса вазнети.
Десанка Максимовић
16/06/2011, 18:21
ponosna starina, sačuvala od zaborava pozamašan komad istorije
Prijatno!
16/06/2011, 18:29
@pricalica, a ko drugi nego ti...:)
16/06/2011, 18:33
@domacica, i to kakve istorije, duge...a to se da videti tek kad udjete medju zidine ove svetinje. Pozz
16/06/2011, 19:00
Znas, to je za sada jedino mesto o kome ne umem da pisem.
Jedino mesto gde uvek osetim da cutanje najvise govori.
P.s. Svetu Goru nisam videla, a cula sam da je i tamo tisina najglasnija.
16/06/2011, 19:21
I ja jedva sklopih tri recenice, ali zaista kad si tamo reci su suvisne, dovoljni su samo pogledi i lagani koraci, nas koji tragamo za malo spokoja i duhovnosti...
16/06/2011, 21:13
..mesto gde vekovi govore, a srce najglasnije bije...
16/06/2011, 21:42
Gracanica...to kaze sve,bila sam i topla preporuka da odete...:)
pozdrav:)
16/06/2011, 22:37
@sanjarenja, srce u junaka :D
16/06/2011, 22:38
@izabella, obavezno :)
Pozz