Ostaju u sećanju i bude uspomene nekog prošlog detinjstva,
skromnog i pomalo izgubljenog u senci teškog vremena.

Ne volim novogodišnje gužve, niti skupove, suze, iako su radosnice,
a ponajmanje pirotehniku i petarde, ali se radujem nekom boljem sutra,
nekoj novoj nadi i želji koja će se možda ispuniti.

Volim samoću i onu moju sobu, malu, sa pogledom na planinu i krušku
staru, u rodnom zavičaju.

Volim tišinu zimskog pejzaža, miris snežnog pokrivača, oblik
pahulje što pada...i nadam se da će biti još Novih godina,
novih prilika da ožive uspomene stare, pomalo zaboravljene, ali
nikad izgubljene...jer Kordun me zove...