Ta 2009 ostaće mi u sećanju po završetku jedne plesne priče, priče koja je trajala preko 7 godina. Pitam se da li je baš tako moralo da bude? I ne samo ja, već svi moji prijatelji, saborci, članovi tima...

Neki su ostali u plesu kao individualni takmičari, oni drugi postali instruktori, a ovi treći kao ja kradu Bogu dane, bave se stvarima koje ih preterano i ne zanimaju i pišu blogove o plesu...Nemojte misliti da želim da pametujem i da Vas učim nekakvu plesnu teoriju, daleko bilo, ja samo iznosim svoje utiske i doživljaje iz perioda koji je za mene bio i ostaće najdraži u mom životu.

Kako god, bilo je zadovoljstvo i čast odigrati poslednji ples uz muziku neprikosnovenog Tošeta, i možda je to sudbina, baš ta igra bez granica, zbog koje na kraju ostanu samo sećanja...

                 Nastup formacije PK Vracar